Ljeto zanemoćava, zimomorna ta matera.
Bube sad tanušne su i jektičave.
U ovim močvarnim izbama, samo mi
krečimo i venemo.
Jutra se rasplinjavaju u sanjivosti.
Okašnjelo sunce tromo sja,
u žalobnoj trstici. Muhe nas napuštaju.
Močvara kopni.
Mraz ni pauku ne prašta. Očituje se
kako duh preobilja drugi dom sad
sebi traži. Puk naš pečalno
mre.
Preslovosložio sa engleskog za Hiperboreju Radomir D. Mitrić
Naslovna fotografija, Silvija Plat, 1953.
